- EkoBlogija

Monsanto proizvodi su dizajnirani samo sa jednim ciljem - Profitom i kontrolom tržišta hrane i semena.

Genetski modifikovani organizmi su oni kojima je veštački promenjen njihov prirodni DNK, ljudskom rukom. Genetski inženjering je sigurno jedno od najvećih dostignuća čovečanstva i sigurno je sila koja može u potpunosti promeniti naše živote, na bolje ili gore, i svakako je  tema koja zahteva filozofski, a ne isključivo komercijalni pogled. Najveći problem je u onima koji se danas bave genetskim inženjeringom i puštaju  gm proizvode na tržište. Najveći svetski igrač je firma Monsanto, globalna korporacija, koja je vlasnik panetata za GM soju, kukuruz, ali u skorije vreme i mnogobrojne druge prehrambene, začinske i industrijske biljke. Monsanto ima jedan cilj: kontrola tržišta hrane na svetskom nivou.  U poslednje vreme se proizvodnjom biodizela iz kukuruza, uljane repe i sl, može diskutovati i o aspiracijama kontrole cena energenata, i globalnog poskupljenja hrane. Ali prvo da vidimo kakve su to biljke o kojima je reč i da li su dobre ili loše.

Osnovni problem sa genetski modifikovanim biljkama i organizmima je to što su proizvedene sa jednim ciljem – da budu otporne na Roundup, vrstu herbicida koju je Monsanto proizveo i koji je poznat jos iz vremena Vijetnamskog rata, pod imenom Agent Orange, kada je služio za uništavanje vijetnamskih džungli i olakšavanja bombardovanja i okupiranja teritorije. Taj herbicid se pokazao kao izuzetno uspešan u uništavanju SVOG zelenila u zoni na kojoj se primeni.

Genetski modifikovana soja i kukuruz koji se danas uzgajaju u svetu su dizajnirani da prežive prskanje Roundup-om. Nije u pitanju ni hranjiva vrednost, niti veći prinosi, niti bolji kvalitet… nego samo da prežive Roundup…tako da kad se poseje polje GM soje, potrebno ga je poprskati Roundupom i na polju nećete imati druge biljke (korove) nego polje monokulture, zelenu pustinju, koje je potrebno mnogo više đubriti da bi se postigli isti prinosi kao sa običnom sojom.  Ovakva otpornost biljke se postigla ubacivanjem određenih gena, nekih patoloških bakterija u sam gen biljke. Drugim rečima u pitanju je mutant.

Patent na hranu

Sledeća jako bitna stvar koja se ispoljava dalje je da je Monsanto vlasnik patenta za to GM seme, i npr ne dozvoljava nikome da proizvodi seme, nego mogu takve biljke da proizvode samo za konzumnu industriju. Cilj im je da budu vlasnici patenta na seme, tj hranu.

Globalni zakoni WTO na mala vrata su uvela i GMO u EU, i neće biti moguće da se izbegne korištenje takvih biljki osim ako se u određenim (eko) zonama ne ZABRANE u potpunosti. Gajenje takvih biljaka je takođe opasno jer dolazi i do ukrštanja sa prirodnim, lokalnim, vrstama i do gubljenja istih, što je jako opasno i kontraproduktivno pogotovo kada imam kulture koje su stotinama godina, prirodnim ili namernim ukrštanjem optimalne za ta područja. Dakle šteta kontaminacijom prirodnih vrsta i ukrstanjem sa novim GM biljkama je neizmeriva.

Ovakav dinamičan razvoj događaja kao i tehnološkog napretka pogonjen je ogromnim profitima u globalnoj prehrambenoj industriji usled ogromnog rasta populacije u 20 veku. Strateško uništavanje sela i seljaka, u skoro svim zemljama sveta, zakoni koji su usmereni isključivo ka povećanju produktivnosti a pri tom se otkupna cena obara. Najbolji primer su manipulacije u otkupu pšenice i mleka kod nas. Velike firme koje se bave proizvodnjom GM semena tu dolaze kao spasioci. Seme daju na odloženo plaćanje, kao i herbicide i sve ostalo što ide uz proizvodnju GM organizama, tako da na kraju izbora ni nema. Najsiromašnije nacije na svetu su to osetile i već na svojoj koži. Indija je 2010. zabranila svaku dalju upotrebu GM semena zbog strahovitih posledica koje imaju zbog višedecenijskog korištenja GM pamuka i soje i još dosta kultura.

Sledeći video je iz Argentine koja ima dugogodišnje iskustvo sa GMO sojom, pogledajte brutalne posledice. Video je na portugalskom, ima engleski titl ako uključite “CC” na Youtube, ispod videa.

Mi manje iskusni, polako dozvoljavamo prodor takve hrane svesno. Nekad ni ne znamo šta jedemo. Npr, često se uvozi meso životinja koje su hranjenje isključivo hranom dobijenom od GM useva. Kod životinja je dokazano da takva ishrana uzrokuje rak, razne metaboličke poremećaje, ali te životinje ne dožive da umru od bolesti. Mi ih pojedemo dok još mrdaju.

Moje lično mišljenje je da kompanije koje su bile u stanju da namenski proizvode otrove za masovno uništavanje ljudi, i čitavih eko zajednica ne bi trebale ba budu lideri u polju proizvodnje hrane, semena i ostalih poljoprivrednih hemikalija. Ja lično nisam  protiv geneteske modifikacije i eksperimentisanja, ali ne verujem današnjim poluproizvodima koji nisu propisno testirani na dugotrajne posledice konzumacije. Možda je takva soja dobra za biodizel, možda je takav kukuruz dobar za papir ili lepak. Da li baš moramo da jedemo poluproizvode dokazanih antihumanista. To je pravo pitanje. Sa nivoom tehnološkog razvoja, saznanja u poljporivredi, optimizacijom proizvodnje i korištenja zemljišta, siguran sam da bi uz malo volje svi mogli imati dovoljno hrane. Jedan godišnji vojni budžet skoro svake zemlje bi zadovoljio njene potrebe za navodnjavanjem i odvodnjavanjem i čistom pijaćom vodom za svakoga.

Na HRT je u februaru 2010 bila interesantna emisija, iz serijala Na rubu znanosti,  koja je malo zagrebala površinu problema:

Emisija na HRT-u o GMO, Na rubu Znanosti, otkriva neke aspekte problema:

Sad je vreme da se uvedu GMO Free zone i u Srbiju, i da se zaštitimo od opasnog marketinga i dezinformacija o GMO organizmima.